Sa geološke tačke gledišta, Kosovo se nalazi u veoma interesantnoj oblasti. Prostor Kosova odlikuje se prisustvom različitih geoloških formacija. Među njima nalaze se stene u rangu od starih kristalastih stena Proterozoika do Kvartara uključujući istovremeno sedimentne i magmatske tipove zajedno sa metamorfnim stenama koje su nešto ređe prisutne od predhodnih.

U tektonskom pogledu, Kosovo pripada vrlo složenoj oblasti između Dinarida i Helenida. Dinaridi (Unutrašnji i Spoljašnji Dinaridi) predstavljaju južni odeljak Alpskog ubranog pojasa. Dinaridi (sl.1), koji su već predhodno opisani od SUSS, zauzimaju prostor od južnih Alpa duž istočne obale Jadranskog i Jonskog mora i preko Egejskog mora prema Tauridima, izgrađuju Tauro-Dinarski luk. KOBER je opisao podelu Dinarida (sl.1) transverzalnim rasedom Skadar-Peć na dve subjedinice : Dinaride i Helenide. Geološka građa ove dve najveće jedinice je u potpunosti različita.Ove razlike je detaljno opisao KOBER.

Balkanski proctor se može podeliti na nekoliko geotektonskih celina. U skladu sa tim, u  kratkom pregledu, autori su koristili sopstvenu šemu strukturne podele, koja je proistekla iz dostupne literature. Od severo- istoka prema jugo-zapadu izvršena je podela na: 

• Karpato-balkanski luk sa Mezijskom pločom, Cirkum-Rodopskim pojasom (Srednja Gora, Rodopi, Geticum, Danubicum) i Srpsko-Makedoniskom Masom,
• Vardarsku zonu (sa istočnim Ofiolitskim pojasom),
• Drinsko-Ivanjičku zonu, koja pripada Dinaridima (s.s.),
• Pelagonijsku zonu,
• Ofiolitski pojas (zapadni ofiolitski pojas, Mirdita-Ofioliti, istočni ofiolitski pojas),
• Pindsku zonu,
• Durmitor i zonu visokog karsta,
• Dalmatinsko-Herzegovačku zonu,
• Jonsku zonu.

Ovi elementi Dinarida i Helenida koji se pružaju paralelno liniji obale Jadranskog mora i Jonskog mora.Karakteristično je, da su morfološke osobenosti Balkana određene njegovom geološkom prošlošću.

• Dardanska masa (DM – termin korišćen za kosovski deo srpsko-makedonske mase (SMM)): Ukratko o karakteristikama SMM
  • Mladjiproterozoik do donjeg  Palaeozoika,
  • Sinkinematski  graniti S-tipa  Vlanja, Bujanovca i dr. (starost intruzije: Gornji Ordovicijum),
  • Metamorfizam srednjeg do visokog stepena (mikašisti, gnajsevi, migmatiti, granulitske stene, amfiboliti, kvarciti, mermeri i sl.),
  • Lokalno, metamorfnaosnova je pokrivena Permom i Mezozoikom,
  • Tektonska kompresija i kolizija sa izraženimdeformacijama,
  • Magmatizam I – tipa od Oligocena do Pliocena   graniti i andezit-dacit-latitski vulkanizam,
  • Eocenski molasni baseni, Miocenski i Pliocenski jezerski sedimenti.
• Vardarska zona (VZ) sa Unutrašnjom Vardarskom subzonom (IVZ),  Centralnom Vardarskom subzonom (CVZ) i Spoljnom Vardarskom subzonom (EVZ):
  Ukratko o odlikama Unutrašnje Vardarske Subzone (IVZ)
  • Mlađiproterozoik do donjeg Palaeozoika, podinska osnova SMM,
  • Oligocenski do Miocensko-Pliocenski sedimentacioni baseni (basen Kamenica),
  • Andesitsko-dacitsko-latitski i piroklastični vulkanizam (Vulkanski kompleks Braine-Carefc ? – toponimi na albanskom  nepoznati za prevod, Prim.prev.).
• Ukratko o odlikama Centralne Vardarske Subzone (CVZ)
  • Metamorfne stene niskog doumerenog stepena metamorfizma – Palaeozojska osnova,
  • Gornje Jurski ofiolitski kompleks,
  • Kredni fliš, debljine 800 do 1,000 m 
  • Intenzivna kompresiona tektonika,
  • Oligocenski do Miocensko-Pliocenski sedimentacioni baseni (npr. Basen Podujeva),
  • Andesitsko-dacitsko-latitski i piroklastični vulkanizam u jugo-istočnom delu  Kosova (Vulkanski compleks  Nosale-Kllokot  toponimi na albanskom  nepoznati za prevod, Prim.prev.).                    
• Ukratko o odlikama Spoljne Vardarske Subzone (EVZ)
  • Metamorfne stene niskog stupnja metamorfizma – Palaeozojska osnova,
  • Trijaski metamorfizam niskog stupnja, Gornje Jurski ofiolitski kompleksi,
    
  • Kredni fliš,
  • Oligocenski do Miocensko-Pliocenski sedimentacioni baseni (Kosovski basen),
  • Intenzivni andesitsko-dacitsko-latitski i piroklastični vulkanizam u severnim delovima  Kosova (Vulkanski kompleks  Mitrovica-Samodreža),
• Drinsko-Ivanjička Zona (DIZ):
  Ukratko o odlikama
  • Klastični sedimenti, uglavnom lave i tufovi – Palaeozojska osnova (?Kambrijska do ?Gornje kredna),
  • Jake deformacije metamorfizam niskog stupnja  Kredne do ?Permske starosti,
  • Trijaska karbonatna  ploča,
  • Kredni fliš,
  • Miocensko-Pliocenski sedimentacioni baseni (Glogovački basen).
• Pećka zona (PZ sa elementima Dinaridskog Ophiolitskog Pojasa (= Zapadni Ophiolitski Pojas), Durmitor i zona visokog karsta):
  Ukratko o odlikama
  • Metamorfne stene niskog stepena (klastične i karbonatne stene) – Palaeozojska osnova (Srednji Devon do Perm),
  • Donje do Gornje Trijaska carbonatna ploča  kriptokristalasta silicija(chert)-diabaz formacija u srednjem Trijasu,
  • Prisustvo  Jurskih ofiolita.
• Dečanska zona (DZ  sa elementima  Gaši zone u Albaniji):
  Ukratko o odlikama
  • Metamorfne stene niskog do srednjeg stepena metamorfizma (klastične i karbonatne stene) – Palaeozojske do Trijaske starosti,
  • Metasedimenti-vulkanogene formacije u Permu i Trijasu.
• Đakovačka Zona (GZ sa elementima Mirdita zone uključujući  ofiolite):
  Ukratko o odlikama
  • Ofiolitski kompleks gornje Jure (harcburgitskog tipa  ultrabazita, prekriven  dunitima, peridotitima, piroksenitima i  dajkovima, basalti u Albaniji),
  • Subdukcija-obdukcija tokom Krede.
• Šarsko-Korabska zona (SKZ sa elementima Pelagonske Mase):
  Ukratko o odlikama
  • Metamorfne stene niskog do srednjeg metamorfizma (klastične i karbonatne stene) – Ordovicijum - Devon (u  Albaniji),
  • Snažne tektonske deformacije,
  • Diskordantno zaleganje Permskih pelaških i Trijasko-Jurskih sedimenata, predstavljenih terigenim turbiditima, i tankoslojevitim krečnjacima sa kriptokristalastom silicijom,
  • Jurske vulkanogeno-sedimentne stene.

Za prikazane geotektonske jedinice na Kosovu, ustanovljene su takođe, i geološke jedinice nižeg reda. One se odlikuju svojom uogom u okviru formacija. Na primer, može se reći : metamorfne i Mezozojske jedinice; sedimentne stene Trijasa, Jure i Krede; jedinice Neogenskih basena i Neogenskog vulkanskog kompleksa.